Title: I Kill Giants
Genre: Fantasy
Story: Joe Kelly
Art: Ken Niimura
Publisher: Image Comics
Issues/Pages: 1-7 of 7
Year: 2008-2009
Rate: 93/100
PROMO: Barbara Thorson, a girl battling monsters both real and imagined, kicks butt, takes names, and faces her greatest fear in this bittersweet, coming-of-age story called "Best Indy Book of 2008" by IGN.
REVIEW: I prečesto sebi kažem da sam nenormalan, da traćim
život, da život nemam, jer... aman, nije mi problem da satima lutam po netu u potrazi za novim stripovima, novom muzikom, novim geek zamlaćivanjima. Impulsivno dl-ovanje svega i svačega se završava samo nerviranjem činjenicom da ja u svemu tome jednostavno nemam kad da uživam - da svaki album poslušam po deset+ puta, da nad savkom stranom stripa zastanem po dva minuta i upijam detalje prelepih crteža, još kada se veže parloših/prosečnih stvari za čitanje/slušanje konstatacija da zaista gubim vreme deluje istinitija i jača na svojim nogama od "ipak se okreće". Onda upadne "I Kill Giants" i svemu da smisao!
KAKAV STRIP!!!
Prelepo surova, prelepo tužna priča o detetu, devojčici, pametnoj, daleko pametnijoj od svojih vršnjaka, maštovitoj do tačke gde realnost zaista nestaje, povrh svega - uplašenoj. Barbara - devojčica koja igra D&D (i igra bolje od dečaka), koja nema prijatelje (barem ne one stvarne), koju zlostavljaju školski nasilnici ili to pokušavaju da čine), koja je redovna kod direktora škole, a još redovnija kod psihologa... devojčici koja ima majku, smrtno bolesnu majku.
Svo njeno asocijalno ponašanje, očajnički eskapizam, agresivnost, sve potiče upravo iz straha i nemoći da se suoči sa svojim demonima i divovima, tokom čitave priče skuplja petlju, sprema se za to i na kraju, kroz suze čitalaca, uspeva u tome.
O smrtnosti, o prihvatanju iste, o iskorišćavanju onog sitnog što nam je ostalo, o ljubavi, o deci, o nadi, o ljudima - o džinovima.
REVIEW: I prečesto sebi kažem da sam nenormalan, da traćim
život, da život nemam, jer... aman, nije mi problem da satima lutam po netu u potrazi za novim stripovima, novom muzikom, novim geek zamlaćivanjima. Impulsivno dl-ovanje svega i svačega se završava samo nerviranjem činjenicom da ja u svemu tome jednostavno nemam kad da uživam - da svaki album poslušam po deset+ puta, da nad savkom stranom stripa zastanem po dva minuta i upijam detalje prelepih crteža, još kada se veže parloših/prosečnih stvari za čitanje/slušanje konstatacija da zaista gubim vreme deluje istinitija i jača na svojim nogama od "ipak se okreće". Onda upadne "I Kill Giants" i svemu da smisao!
KAKAV STRIP!!!
Prelepo surova, prelepo tužna priča o detetu, devojčici, pametnoj, daleko pametnijoj od svojih vršnjaka, maštovitoj do tačke gde realnost zaista nestaje, povrh svega - uplašenoj. Barbara - devojčica koja igra D&D (i igra bolje od dečaka), koja nema prijatelje (barem ne one stvarne), koju zlostavljaju školski nasilnici ili to pokušavaju da čine), koja je redovna kod direktora škole, a još redovnija kod psihologa... devojčici koja ima majku, smrtno bolesnu majku.
O smrtnosti, o prihvatanju iste, o iskorišćavanju onog sitnog što nam je ostalo, o ljubavi, o deci, o nadi, o ljudima - o džinovima.
0 comments:
Post a Comment