Title: Neonomicon
Artwork: Jacen Burrows
Color: Juanmar
Publisher: Avatar Press
Issues/Pages: 4 issues, complete
Year: 2010.
Moore talks about Neonomicon: "Lovecraft was sexually squeamish; would only talk of ‘certain nameless rituals.’ Or he’d use some euphemism: ‘blasphemous rites.’ It was pretty obvious, given that a lot of his stories detailed the inhuman offspring of these ‘blasphemous rituals’ that sex was probably involved somewhere along the line. But that never used to feature in Lovecraft’s stories, except as a kind of suggested undercurrent. So I thought, let’s put all of the unpleasant racial stuff back in, let’s put sex back in. Let’s come up with some genuinely ‘nameless rituals’: let’s give them a name.""
Plot synopsis: Two FBI agents are investigating a series of identical but unrelated ritual murders. During the course of their investigation they discover a subculture of rock music, drugs and sex clubs built around the Cthulhu Mythos.
SERBIAN (review): Alan Moore. Pošto je Veliki Kosmički Pijani Drogirani Sifilis-pozitivni Slučaj, koga neki valjda još uvek nazivaju i bogom, već odlučio da mi da tu privilegiju i prokletstvo da svoje najlepše godine živim početkom druge decenije trećeg milenijuma nakon rađanja nekog bastarda koji je, po svemu sudećem, takođe bolovao od sifilisa i teško tripovao, u godini, deceniji i milenijumu kad svaki lowlife ima pravo i način da svoje mišljenje deli sa svetom, bio bi pravi greh da i ja tu bogom datu privilegiju ne iskoristim. Eto, na mom blogu pisaću o mojoj fascinaciji ovim čovekom. Eto.
Alan Moore. Apsolutno najznačajniji strip autor osamdesetih godina i o tome sa mnom priče nema. Sama pomisao da mi u prijatnoj gikovskoj konverzaciji, uz čašu toplog mleka bez laktoze, pomenete neko druge ime u konkstu superiornog strip pisca jebača from 80s, može vam doneti samo eternal ban i progon na Mustafar! Čovek je (često i bukvalnio) pozlatio šta god da je svojom mišlju i olovokm dotakao. Neću se ovde rasplinjavati i ponaosob pominjati sva njegova velika dela - za ista ima vremena na budućim stranama bloga - već samo reći da je već njegovo prvo američko mejnstrim angažovanje istinska revolucija i početni zamajac za dolazak punog kurca kvalitetnih i originalnih pisaca - kultni "Swamp Thing". Sve nakon toga je deo istorije i predmet večne i posvećene gikovske ljubavi.
Oh, bogo, kolikog li uvoda! Ali, razumećete, jer ste već nakon par rečenica shvatili da sam beznadežni fan kome nema leka i koji prosto mora da vam pod nos gurne dozu nezdravog worshipa. Alan Moore je vaistinu čudna zverka. Čovek mi je nekako postao sinonim za ono što zovem "drčnim umetnikom" - umetnik, umetnik svakim zrnom svoje duše, ali i čovek koga, dok mu prsti stežu penkalo i ispisuju nezaboravne rečenice, dlanovi jako svrbe i podsećaju da od svega toga može da uzme silne novce. Čovek je upadao u američki mejnstrim i iz njega ispadao češće no narkoman iz klinike za lečenje, pljuvao strip industriju i od nje živeo...
Proizvod poslednjeg napuštanja mejnstrima je i "Neonomicon", mini serija inspirisana likom i delom, a čini se više likom, HP Lovecrafta. No, čak je i pisanje jedne ovakve, mračne, nasilne, opskurne priče kojoj je suđeno da zaradi jak kultni status opravdao potrebom za novcem.
Konačno Moorea na stranu i par reči o samom, prokletom stripu!
Kako mu i samo ime kaže, smešten je u moderno doba, sa, nekako neizbežnim FBI agentima u glavnim ulogama, konkretno FBI agentkinjom , čijeg imena da me ubijete ne mogu se setim sada, a guglanje ne dolazi u obzir (nije dovoljno tru i gik), nimfomankom, jebenim seksualnim ovisnikom (da, eto, izgleda i to je bolest :S) i odličnim poznavaocem Ktulu mitosa. Serija nasilnih, kanda ritualnih ubistvava našeg heroja vodi u ludaru, na razgovor serijskog ubice koji je opštužen za nekolicinu istovetno obavljenih ubistava - tražeći pomoć oko hvatanja copycata... Sve što sledi je nasilje, droga, rasizam, nasilje, i sex. O, da, sex. SEX. Mnogo sexa. Lezbo, gej, animal, orgije, rape orgije, blowjob, handjob, facial... Lovecraft nije poznat po lascivnosti, već, upravo suprotno - po gotovo apsolutnoj aseksualnosti, odnosno kao da se gadio samog blaženog snošaja. Moore kao da je pokušao da ga i nama ogadi... ili da furiozno masturbiramo na scene Dagon-devojka. Naravno, divlja sex ekstravaganza nije jedini kvalitet "Neonomicon"-a, savršeno očuvan i u dvadeset i prvi vek prenesen lovecraftovski duh to jeste. Ono što je genije radio najbolje, da parafraziram autora stripa, suptilno brisao granicu između fantazije i stvarnosti, upravo i autor stripa to uspeva. Ovde se već bližimo spojlerima i zato prekidamo!
Obavezno štivo!
