The Nikopol Trilogy

Title: The Nikopol Trilogy

Genre: Sci-Fi

Story and Art: Enki Bilal

Publisher: Humanoids Publishing

Issues: 01-03 (176 pages)

Year: 1980-1992

Rate: 85/100

download

WIKI: The Nikopol Trilogy is a series of three science fiction graphic novels written in French by Yugoslavian born Enki Bilal between 1980 and 1992. The original French titles of the series are La Foire aux immortels (1980), La Femme piège (1986), and Froid Équateur (1992), which in 1995 were collected together in a single volume entitled Trilogie Nikopol. The individual stories were translated into English and published by Humanoids Publishing under the titles Gods in Chaos, The Woman Trap, and Cold Equator.^[1] In 1999, the trilogy was also published in English as a single volume, The Nikopol Trilogy.

The central plot of the trilogy, set in 2023 Paris, follows Alcide Nikopol who returns from a 30-year sentence spent orbiting the Earth under cryopreservation to find France under fascist rule following two nuclear wars.

The books have been adapted into the video game Nikopol: Secrets of the Immortals, published by White Birds Productions, and a movie, entitled Immortal.

REVIEW: Pred nama je biser evropskog stripa. Legenda. Nezaobilazna tačka u procesu edukacije i spoznaje medija. Enki Bilal, autor trilogije, je legenda sam po sebi i čitav njegov opus je vredan čitanja, ako ne i posedovanja u okvirima kućne biblioteke. Ovaj blog bivajući posvećen edukaciji stripovski nepismene srbadije, kao i širenju ljubavi prema devetoj umetnosti generalno, će u budućnosti na svojim stranama naći mesta za još dosta naslova ovog autora, kao i, do sada nepravedno zapostavljenog, evropskog stripa uopšte.

Nikopol trilogija jeste bilalovo možda i najpoznatije delo, strip koji je ekranizovan, a takođe i preveden u interaktivni oblik, u vidu avanturističke video igre - što se sve skupa prilično retko dešava evropskim stripovima. No, koliko god želeo ovde samo i isključivo hvaliti, to ne mogu. Sastavljena iz (da ne poverujete) tri dela, ova priča nemilosrdno biva ispuštena, slomljena i nikada popravljena u trećem, finalnom aktu. Koliko je prvi deo bio sumorna vizija budućnosti, tmurno prikazan Pariz (kulturološki centar Evrope) kao fašistički, izvitopereni Vavilon novog doba, u kome vlast propisuje modu, kontroliše medije... koliko je bio uspešna i duboka kritika fašizma, diktatura, sistema generalno, koliko je drugi album bio rođen iz halucinacija, sasvim posvećen novoj vrsti droge koja čini da zaboravite sve nemilo iz prošlosti, koliko je bio seksipilan na bolestan i uznemirujuć način, koliko su nas oba oduševljavala hrabrim idejama o egipatskim bogovima koji se vraćaju na planetu zemlju, toliko je treći deo jednostavno... loš. Haotičan, bezidejan, na kraju - nepotreban.

Žal je večna što Bilal nije imao snage da na svojim plećima u potpunosti iznese remek-delo u nastajanju, no čak i ovako, donekle krnje, u pitanju jeste spektakulanro, neponovljivo putovanje, obavezno za svakog ljubitelja stripa, ako ne zbog neospornih kvaliteta, a ono upravo zbog značaja za sam strip generalno i vašu opštu kulturu.

U pitanju je evropski strip od početka do kraja! Albumi od pedesetak strana, sa daleko "umetničkijim" vizuelnim karakterom od prekookeanskih parnjaka, što se najbolje da videti na priloženim isečcima. Bez američkog tabua na naga tela i krv, brutalan, perverzan, uvrnut, narkoticima napumpan od samih početaka, pa sve do kraja koji kao da je pisan u potpunom bunilu.