Sweet Tooth (part 2)

Title: Sweet Tooth

Genre: Post-Apocalyptic, Sci-Fi, Mythology, Religion

Story and Art: Jeff Lemire

Publihser: Vertigo

Issues: 20-40 of 40

Year: 2011-2013

Rate: 98/100 (One of the best comic series EVER!)

download:

pt3

pt4

pt5

PROMO: (from "vertigocomics.com" for "Vol. 6" of ST) In this final SWEET TOOTH collection featuring issues #33-40, Dr. Singh arrives in Alaska and uncovers both the origins of Gus and the hybrid children and the cause of the plague that decimated the world. And as Gus and Jepperd come face to face with the truth, the militia continues to bear down on them.

REVIEW: 
"The gods stopped listening to your kind a long time ago"
 U prethodnom unosu o ovom stripu, koji je sebi nosio linkove ka prvi devetnaest brojeva, u osnovnim crtama smo predstavili svet "Slatkog Zuba", pa se na tome ne bi smo zadržavali. 

Koliki god da je potencijal u toj svojoj prvoj polovini ovaj strip pokazivao, kolika god čuda da je obećavao, ono što nam autor donosi nakon dvadesete sveske prevazilazi verovatno i očekivanja njega samog. Priča koja je pred vama - zahvaljujući internet pirateriji dostupna sasvim besplatno (no, ukoliko ste u mogućnosti naručite, kupite papirnato izdanje, podržite ovog vansreijskog umetnika) je jedna od najboljih momenata vascele, bogate istorije post-apokaliptičnih i naučno fantastičnih priča čitavopg ljudskog roda. 

Kako se odgovori na pitanja postavljana u prvim brojevima budu nizali, tako će rasti vaša ljubav prema ovom stripu. Dobijajući sve dublju mitološku, religioznu notu, progresivno sve više anti-humanu, sve jaču "post-humanu", "novo-humanu" emociju, postaje bolji i bolji svakom stranom. Religiozan da, ali donekle odbacujući Hrišćanstvo i sve monoteističke religije, okreće se paganizmu, prirodi, ekologiji. Ovo je priča o ljudima, o rasi koja je izgubila vezu sa svojim korenima, izgubila ljubav prema svom svetu, kojoj je moć udarila u glavu. Ljudska okrutnost je sveprisutna u ovoj priči, toliko da vremenom postaje opšte mesto, baš kao što je i u stavrnom svetu. Ljudi progone hibride, ubijaju ih, međusobno se ubijaju, kradu jendi od drugih, bore za opstanak i ličnu korist koristeći najsurovije metode. Nedela i ogavnosti čoveka s enižu u nedogled. Iako se ista gotovo gradiraju, bivajući gora i gora sa svakom stranom, čovek ostaje tup na kraju, toliko zgađen svojom rasom, da više i ne može da se uznemiri ili razočara. Sa bolom u srcu i mučninom u stomaku shvata da je kazna zaslužena.

Jeff Lemire je pre "Slatkog Zuba" imao dobrih priča, imaće verovtano i nakon, ali da li će ga ikada prevazići? Teško. Neverovatno koliko je raširio krila tokom ove serije, koliko je čarobno vodio priču celom svojom dužinom. Njegovi likovi graniče se sa onim iz "Čarobnjaka iz Oza", strašljivi lav ili glupavo strašilo tamo, ovde pametna devojčica-svinja, neodoljivi jelen-dečak... Ljudski karakteri su takođe za pamćenje, gotovo svi su činili zlo, svi sa bogatim i potresnim ličnim pričama. Oni retki su uvideli novu stvarnost, digli ruke od sebičnog i uzaludnog traženja leka za umiruću rasu i odlučili da pomognu novoj, da preživi, da se uzdigne, da nanovo naseli planetu.
Crtež i kolor stripa su konstatno u kategoriji "vanserijski", često do broja do broja sasvim menjajući vizuelni stil stripa (što s evidi na priloženim stranicama).
Generalno, strip dominira na svim poljima, toliko ubeldjivo da tera čovekad a poveruje u postojanje antičkih muza - jerbo mu je tako lakše da sopstvenu inferiornost preboli.

Da, konstantno ovu priču svrstavam u post-apokaliptični koš, ali ona je to samo iz ugla čoveka. Ovo jeste priča o jednom kraju, ali takođe i o jednom početku. O pobedi prirode i bogova nad svojom izgubljenom decom i stvaranju savršenijih stvorova - "čovaka pokušaj  drugi", ovog puta daleko vezanijeg za prirodu, da nikada više ne počini iste greške. Apokalipsa jedne civilizacije koja ništa do apokalipse nije zaslužila i uzdizanje jedne nove, pravednije i lepše.

Žanr - post-hate&war. Žanr - mir&ljubav"

The Nikopol Trilogy

Title: The Nikopol Trilogy

Genre: Sci-Fi

Story and Art: Enki Bilal

Publisher: Humanoids Publishing

Issues: 01-03 (176 pages)

Year: 1980-1992

Rate: 85/100

download

WIKI: The Nikopol Trilogy is a series of three science fiction graphic novels written in French by Yugoslavian born Enki Bilal between 1980 and 1992. The original French titles of the series are La Foire aux immortels (1980), La Femme piège (1986), and Froid Équateur (1992), which in 1995 were collected together in a single volume entitled Trilogie Nikopol. The individual stories were translated into English and published by Humanoids Publishing under the titles Gods in Chaos, The Woman Trap, and Cold Equator.^[1] In 1999, the trilogy was also published in English as a single volume, The Nikopol Trilogy.

The central plot of the trilogy, set in 2023 Paris, follows Alcide Nikopol who returns from a 30-year sentence spent orbiting the Earth under cryopreservation to find France under fascist rule following two nuclear wars.

The books have been adapted into the video game Nikopol: Secrets of the Immortals, published by White Birds Productions, and a movie, entitled Immortal.

REVIEW: Pred nama je biser evropskog stripa. Legenda. Nezaobilazna tačka u procesu edukacije i spoznaje medija. Enki Bilal, autor trilogije, je legenda sam po sebi i čitav njegov opus je vredan čitanja, ako ne i posedovanja u okvirima kućne biblioteke. Ovaj blog bivajući posvećen edukaciji stripovski nepismene srbadije, kao i širenju ljubavi prema devetoj umetnosti generalno, će u budućnosti na svojim stranama naći mesta za još dosta naslova ovog autora, kao i, do sada nepravedno zapostavljenog, evropskog stripa uopšte.

Nikopol trilogija jeste bilalovo možda i najpoznatije delo, strip koji je ekranizovan, a takođe i preveden u interaktivni oblik, u vidu avanturističke video igre - što se sve skupa prilično retko dešava evropskim stripovima. No, koliko god želeo ovde samo i isključivo hvaliti, to ne mogu. Sastavljena iz (da ne poverujete) tri dela, ova priča nemilosrdno biva ispuštena, slomljena i nikada popravljena u trećem, finalnom aktu. Koliko je prvi deo bio sumorna vizija budućnosti, tmurno prikazan Pariz (kulturološki centar Evrope) kao fašistički, izvitopereni Vavilon novog doba, u kome vlast propisuje modu, kontroliše medije... koliko je bio uspešna i duboka kritika fašizma, diktatura, sistema generalno, koliko je drugi album bio rođen iz halucinacija, sasvim posvećen novoj vrsti droge koja čini da zaboravite sve nemilo iz prošlosti, koliko je bio seksipilan na bolestan i uznemirujuć način, koliko su nas oba oduševljavala hrabrim idejama o egipatskim bogovima koji se vraćaju na planetu zemlju, toliko je treći deo jednostavno... loš. Haotičan, bezidejan, na kraju - nepotreban.

Žal je večna što Bilal nije imao snage da na svojim plećima u potpunosti iznese remek-delo u nastajanju, no čak i ovako, donekle krnje, u pitanju jeste spektakulanro, neponovljivo putovanje, obavezno za svakog ljubitelja stripa, ako ne zbog neospornih kvaliteta, a ono upravo zbog značaja za sam strip generalno i vašu opštu kulturu.

U pitanju je evropski strip od početka do kraja! Albumi od pedesetak strana, sa daleko "umetničkijim" vizuelnim karakterom od prekookeanskih parnjaka, što se najbolje da videti na priloženim isečcima. Bez američkog tabua na naga tela i krv, brutalan, perverzan, uvrnut, narkoticima napumpan od samih početaka, pa sve do kraja koji kao da je pisan u potpunom bunilu.